BISMILLAH-KLINICKA SMRT JEDNOG MUSLIMANA

BISMILLAH-ISHRANA DIJABETIČARA

ISHRANA DIJABETIČARA

Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje karakteristično po višku šećera u krvi i urinu, uz istovremeni poremećaj metabolizma masti, belančevina, vode i elektrolita sa razvojem komplikacija koje prate ovu bolest.

Mnogim dijabetičarima je potrebno davanje insulina ili lekova, koji stimulišu proizvodnju insulina, uz odgovarajući režim ishrane.

Dijabetičari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana, po potrebi šesti obrok može biti pre spavanja. Od toga su tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine. Količina hrane po obrocima mora biti ravnomerno raspoređena.

Energetsku vrednost obroka bitno je uskladiti sa telesnom masom. Ako je telesna masa veća od idealne, što je najčešće slučaj kod dijabetesa odraslih, energetska vrednost dnevnog obroka treba da je takva da dovede do smanjenja telesne mase na idealnu vrednost, u ovakvim slučajevima dijeta treba da ima karakter dijete za mršavljenje. Dijabetičari koji imaju telesnu masu manju od idealne treba pojačanom ishranom da dovedu telesnu masu do idealne. Idealnu telesnu masu treba održavati odgovarajućom ishranom.

Namirnice sa visokim sadržajem biljnih vlakana smanjuju potrebu organizma za insulinom. Vlakna skraćuju vreme kontakta hranjivih sastojaka sa površinom creva i vezivanjem ugljenih hidrata usporavaju i otežavaju resorpciju glukoze iz creva. Ishrana bogata mahunarkama (pasulj, grašak,...), integralnim šitaricama, voćem i povrćem može da bude najbolja odbrana od dijabetesa. Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica i mahunarki, u organizmu sagorevaju lagano i ravnomerno (a ne kao slatkiši koji sagorevaju gotovo trenutno), dajući tako dovoljno vremena insulinu da iskoristi glukozu.

Veoma je važno napraviti pravilan izbor namirnica sa niskim glikemijskim indeksom koji označava brzinu porasta šećera u krvi nakon uzimanja određene hrane. Važno je da dijabetičari dobro poznaju glikemijske indekse, jer tako mogu sastavljati jelovnike i biti oprezni kod upotrebe namirnica koje imaju veliki glikemijski indeks. Takođe na taj način mogu u jednom obroku kombinovati namirnice sa višim i nižim glikemijskim indeksom. Idealna hrana su namirnice koje imaju glikemijski indeks do 45. Hranu čiji je glikemijski indeks od 45 do 60 treba koristiti povremeno, a onu čiji je glikemijski indeks preko 60 ređe.

Žitarice i proizvodi od žitarica

žitarice (glikemijski indeks)

ječam	22	kukuruz	56
ovas	26	pirinač neglazirani	59
pšenica	41	pirinač glazirani	98
heljda	55

brašno i pahuljice (glikemijski indeks)

mekinje mešane	44	pšenične pahuljice	74
ovsene pahuljice	53	zobene pahuljice	87
pšenični griz (krupno mleveni)	66	pirinčane pahuljice	90
kukuruzno brašno	71

hleb i peciva (glikemijski indeks)

palenta (od žutog brašna)	40	kačamak (od belog brašna)	68
crni hleb	51	prepečeni hleb, kifla, peciva, đevrek	72
integralni ražani hleb	52	makaroni (kuvani 5 minuta)	46
ražani hleb	64	beli hleb	72

Prednost imaju hleb i peciva od celih zrna žitarica, tj. od integralnog brašna jer imaju manji glikemijski indeks, a bogatiji su biljnim vlaknima. Preporučuje se mladi kuvani kukuruz, kuvana pšenica povremeno, mekinje i ovsene pahuljice. Povremeno bi trebalo jesti mekinje sa kiselim mlekom ili jogurtom radi regulisanja pražnjenja creva. Umesto mekinja mogu se koristiti ovsene, ječmene ili ražane pahuljice. Izbegavati upotrebu testa kome je dodat šećer (kolači, slatka testa) kao i testa sa skrivenim masnoćama (lisnata testa). Namirnice iz ove grupe imaju veliku energetsku vrednost pa ih treba uzimati ograničeno, raspoređene u nekoliko obroka.

Mleko i mlečni proizvodi

mleko i mlečni proizvodi (glikemijski indeks)

jogurt (od obranog mleka)	14	jogurt (od punomasnog mleka)	34
obrano mleko	28	sladoled	50
punomasno mleko	38

Mleko i mlečni proizvodi su bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina, ali zbog visokog procenta masnoća i mlečnih šećera, dijabetičarima se preporučuje u ishrani upotreba obranog mleka, time se smanjuje unos zasićenih masnih kiselina, kalorijski unos, što utiče na manje postprandijalne skokove šećera u krvi. Pri kupovini mleka i mlečnih proizvoda obratiti pažnju na procenat mlečne masti u proizvodu i kupovati proizvode sa što manjim procentom mlečne masti. Takođe koristiti u ishrani nemastan mladi sir od obranog mleka.

Meso i jaja

Dozvoljena je upotreba svih vrsta posnog mesa i ribe (teletina, govedina, piletina, ćuretina, pastrmka, oslić, skuša, grgeč,...). Bitan je i način pripreme ovih namirnica pa se preporučuje kuvanje, pečenje bez dodatka masnoća (vatrostalna posuda, aluminijumska folija), pečenje na roštilju. Pre pripreme treba odstraniti vidljive masnoće, a kod živinskog mesa odstraniti i kožicu koja je veliki izvor holesterola. Dozvoljena je i upotreba jaja, ali njihov unos treba ograničiti na dva sedmično jer žumance ima visok sadržaj holesterola. Naročito treba ograničiti unos žumanceta ukoliko je dijabetes praćen hiperlipidemijom. Ograničenje se odnosi na unos žumanceta pa se može pojesti i više jaja bez žumanceta.

Masti

Prednost imaju masti biljnog porekla, naročito kukuruzno, suncokretovo i maslinovo ulje, koja štite krvne sudove od ateroskleroze. Unos masti treba ograničiti kod gojaznih dijabetičara. Preporučuju se biljna ulja kao preliv za salate (omogućuju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima - A, D, E i K; daju bolji ukus i produžuju osećaj sitosti) i kao dodatak već skuvanim jelima (jela se pripremaju bez masnoća, a u gotova jela se dodaju manje količine ulja). Ne preporučuje se prženje u masnoći, pohovanje i pravljenje raznih sosova sa masnoćama. Poželjno bi bilo da udeo zasićenih masti (životinjskih) ne pređe 10% ukupnog kalorijskog unosa, a udeo nezasićenih masnih kiselina (biljnih) 20% od ukupnog kalorijskog unosa.

Povrće

povrće (glikemijski indeks)

kikiriki	14	šargarepa	73
soja	18	paškanat	101
pasulj tetovac	27	instant krompir pire	71
mladi grašak	32	krompir pire	58
šareni pasulj	42	bareni krompir	36
cvekla	66	smrznuti grašak	39

Prednost treba dati povrću koje sadrži mali deo ugljenih hidrata, belančevina i zanemarljiv deo masti (zelena salata, blitva, spanać, kelj, prokelj, tikvice, paprike, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, rotvica,...). Ovo povrće je male kalorijske vrednosti, a bogato je vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Povrće bogato skrobom (krompir, šargarepa, cvekla,...) ima veću energetsku vrednost i glikemijski indeks, pa treba da je manje zastupljeno u ishrani u odnosu na zeleno povrće. Mahunarke imaju veliku kalorijsku vrednost, ali su bogate biljnim vlaknima pa se koriste u ishrani povremeno. Povrće (naravno koje može) treba koristiti sirovo kao salate, da bi im se očuvali vitamini, minerali i biljna vlakna. Termička obrada povrća, naročito mahunastog, krompira i korenastog povrća, dovodi do povećanja glikemijskog indeksa. Usitnjenje, pasiranje i gnječenje takođe utiče na povećanje glikemijskog indeksa obrađenog povrća. Pri termičkoj obradi povrće ne treba prekuvati, tj. raskuvati.

Voće

voće (glikemijski indeks)

trešnje	22	mango	55
višnje	22	kajsija	57
grejpfrut	25	banana	62
šljiva	32	suvo grožđe	65
jagoda	32	ananas	66
kruška	36	dinja	64
jabuka	38	lubenica	72
breskva	43	sok od jagode	33
pomorandža	43	sok od pomorandže	43
kivi	52

Voće je veoma značajna namirnica u ishrani zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, organskih kiselina, antioksidanasa, biljnih vlakana i raznih drugih hranjivih sastojaka. Svo voće je izvanredna hranjiva namirnica za dijabetičare, samo treba paziti na količinu i dinamiku kojom se uzima. Voćne obroke je najbolje rasporediti u nekoliko uzimanja (obroka) u toku dana da bi izbegli postprandijalne skokove glikemije. Voće je najbolje jesti sa korom (gde se kora jede). Mogu se koristiti i sveže ceđeni voćni sokovi umesto voća, mada se prednost daje svežem voću zbog visokog sadržaja biljnih vlakana. Ne preporučuje se upotreba slatkih kompota, džema i kandiranog voća.

Kvasac - umerene količine sušenog inaktivisanog kvasca treba da su stalan sastojak dnevnog obroka.

Kafa - dozvoljene su 2 - 4 ne mnogo jake kafe.

Čaj - upotrebljavati blage biljne i voćne čajeve (nana, kamilica, šipurak, šalfija,...). Izbegavati jake čajeve (crni, indijski, ruski).

So - osobe sa hipertenzijom mogu uzimati do 3 grama, a osobe sa normalnim arterijskim pritiskom do 6 grama.

Začini - koristiti sve začine u umerenim količinama.

Mineralne vode - mogu se koristiti bez nekog obraničenja, ali se mora obratiti pažnja na koncentraciju natrijuma u njima. Mineralne vode sa visokim sadržajem natrijuma mogu uticati na porast arterijskog pritiska.

Šećer i šećerni koncentrati - iz ishrane treba izbaciti šećer i šećerne koncentrate. Kao zamena se mogu koristiti veštački zaslađivači.

Kao dodatak ishrani mogu se koristiti specijalno izbalansirane kombinacije vitamina i minerala za dijabetičare, koje se mogu naći u apotekama.

HROM - VAŽAN MINERAL

Hrom je važan mineral koji se u ljudskom organizmu nalazi u malim količinama. On pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Organizam ga ne proizvodi sam, već se mora unositi hranom. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pivski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo, crni biber, nerafinisani šećer. Većina ljudi, zbog ishrane koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama (beli šećer, slatkiši, belo brašno), ne unosi dovoljne količine hroma u organizam.

Usled nedostatka aktivnog oblika hroma u ljudskom organizmu, insulin gubi na efikasnosti, pa njegov nedostatak u ishrani često dovodi do pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba.

Svakodnevno unošenje hroma u preporučenim dnevnim dozama, putem dijetetskih suplemenata koje možete nabaviti u našim apotekama, dovodi do sledećih efekata:

• snižavanje nivoa šećera u krvi, kao i triglicerida, holesterola i masti uopšte,
• smanjenje rizika od nastanka šećerne bolesti,
• smanjenje rizika od pojave katarakte,
• očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema,
• kontrola gladi i smanjenje apetita kod gojaznih osoba,
• povećanje mišićne mase, energije i izdržljivosti.

Dijetetske suplemente na bazi hroma preporučujemo dijabetičarima kao dodatak postojećoj terapiji propisanoj od lekara, zatim gojaznim osobama, sportistima i fizički aktivnijim osobama, srčanim bolesnicima u fazi oporavka posle infarkta, kao i osobama koje se nepravilno hrane.

Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mikrograma. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mikrograma dnevno.

Dijetetske suplemente koji sadrže hrom ne bi trebalo da uzimaju osobe sa niskim nivoom šećera u krvi.

Potražite u našim apotekama:

• Oligogal Cr,
• Diabion.