Heljda jaca memoriju
Heljda je zahvalna žitarica. Uspeva na razlicitim zemljištima - lakim, peskovitim i teškim tlima. Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od casa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružicastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posecuju pcele. Cvetovi se razvijaju neujednaceno tako da vreme cvetanja traje i do trideset dana. Stoga napredniji poljoprivrednici koriste tu prirodnu simbiozu pcela i heljde dvojako: dovoze košnice pcela i povecavaju prinos heljde maksimalnom oplodnjom, koja ponekad može biti i do 50 posto veca od one bez pomoci pcela. U nekim zemljama seju heljdu ponajpre zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen. Heljda je u Evropu prenesena iz Azije u vreme krstaških ratova u 15. veku. 
Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima (72,9 odsto), belancevinama (11,7 odsto) te biljnim uljem (2,4 procenata). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma (448 mg%) i fosfora (282 mg%) te kalcijuma (114 mg%), a nisu zanemarljive ni kolicine magnezijuma, natrijuma i gvožda. Heljda sadrži belancevine, masti, vitamine, fosfor, gvožde, kalcijum, mikroelemente kao što su jod, cink, brom i drugi, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, koja predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zracenja. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slicno je ostalim žitaricama: sadrži gotovo sve vitamine grupe B te znatne kolicine nijacina. Osim gastronomskih osobina, mnogi je po prehrambenim vrednostima više cene od pirinca. Energetska vrednost 100 g jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Dodamo li tim biohemijskim i energetskim karakteristikama heljde i njenu laku probavljivost, prava je šteta što se ova vredna žitarica zapostavlja, malo proizvodi i teško nabavlja izvan podrucja uzgoja. A upravo je idealna namirnica za osobe s poremecenom probavom, za decu i starije osobe, posebno u kombinaciji s pirincom i ostalim žitaricama. Medu svim ostalim zrnevljem koje zemlja rada, neveliko, crno, trouglasto zrno heljde sasvim je posebno. Posmatrajuci ga, ne možete se oteti utisku da se nalazite pred savršenim projektom prirode, koji je brušen i oblikovan upravo njenim silama i koji krije nešto znacajno. Ova biljka predstavlja jedan od prirodnih lekova za vremena koja dolaze. Rutin se dobija iz cvetnih izdanaka heljde; u periodu cvetanja sadržaj rutina u biljci se znatno povecava i dostiže i do 2,5 odsto. Ovaj dragoceni sastojak koristi se i kao sredstvo koje povecava elasticnost kapilara, poboljšava njihovu propustljivost. Narodna medicina preporucuje cvet heljde kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Caj od lista i cveta heljde upotrebljava se za aterosklerozu, narocito ako je kombinovana s povišenim krvnim pritiskom. Od heljdine prekrupe može se spremati zdrava i ukusna kaša, koja spada u vrhunske dijetetske proizvode. Preporucuje se u normalnoj ishrani dece i odraslih, a posebno umnih radnika, jer jaca memoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovu hranom studenata. Kaša od heljde je takode lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i pri nervnim rastrojstvima, malokrvnosti i gojaznosti.
Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima (72,9 odsto), belancevinama (11,7 odsto) te biljnim uljem (2,4 procenata). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma (448 mg%) i fosfora (282 mg%) te kalcijuma (114 mg%), a nisu zanemarljive ni kolicine magnezijuma, natrijuma i gvožda. Heljda sadrži belancevine, masti, vitamine, fosfor, gvožde, kalcijum, mikroelemente kao što su jod, cink, brom i drugi, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, koja predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zracenja. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slicno je ostalim žitaricama: sadrži gotovo sve vitamine grupe B te znatne kolicine nijacina. Osim gastronomskih osobina, mnogi je po prehrambenim vrednostima više cene od pirinca. Energetska vrednost 100 g jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Dodamo li tim biohemijskim i energetskim karakteristikama heljde i njenu laku probavljivost, prava je šteta što se ova vredna žitarica zapostavlja, malo proizvodi i teško nabavlja izvan podrucja uzgoja. A upravo je idealna namirnica za osobe s poremecenom probavom, za decu i starije osobe, posebno u kombinaciji s pirincom i ostalim žitaricama. Medu svim ostalim zrnevljem koje zemlja rada, neveliko, crno, trouglasto zrno heljde sasvim je posebno. Posmatrajuci ga, ne možete se oteti utisku da se nalazite pred savršenim projektom prirode, koji je brušen i oblikovan upravo njenim silama i koji krije nešto znacajno. Ova biljka predstavlja jedan od prirodnih lekova za vremena koja dolaze. Rutin se dobija iz cvetnih izdanaka heljde; u periodu cvetanja sadržaj rutina u biljci se znatno povecava i dostiže i do 2,5 odsto. Ovaj dragoceni sastojak koristi se i kao sredstvo koje povecava elasticnost kapilara, poboljšava njihovu propustljivost. Narodna medicina preporucuje cvet heljde kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Caj od lista i cveta heljde upotrebljava se za aterosklerozu, narocito ako je kombinovana s povišenim krvnim pritiskom. Od heljdine prekrupe može se spremati zdrava i ukusna kaša, koja spada u vrhunske dijetetske proizvode. Preporucuje se u normalnoj ishrani dece i odraslih, a posebno umnih radnika, jer jaca memoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovu hranom studenata. Kaša od heljde je takode lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i pri nervnim rastrojstvima, malokrvnosti i gojaznosti.
Najrasprostranjeniji oblici korišcenja ove biljke su zrno heljde, kao i sušena stabljika i cvet (za caj). Poznata su izuzetna lekovita dejstva heljdinog caja u lecenju bolesti krvotoka (proširenje vena, pucanje kapilara i razna krvarenja kapilara), slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i gastro oboljenja. Heljda se skoro uvek svrstava u žitarice, iako je, botanicki gledano, ona zeljasto povrce. Iz Azije su je u 15. veku doneli krstaši. Uspeva na peskovitim i vlažnim podrucjima, a za razliku od vecine zeljastih biljaka, ona ima hranljive semenke i zato je svrstavaju medu žitarice. Belancevine heljde su kvalitetnije od belancevina žitarica, a u sebi sadrži vitamine B1 i B2, kao i vitamin P, koji je odlican za otpornost krvnih sudova. Heljda je jedna od najmedonosnijih biljaka, jer daje cak 90 kilograma meda po hektaru. Nijedna druga žitarica ne sadrži tolike kolicine mineralnih sastojaka kao što su kalijum, fosfor, kalcijum, a nisu zanemarljive ni kolicine magnezijuma, natrijuma i gvožda. Od heljdinog semena pravi se izuzetno hranljivo crno brašno, koje može da se koristi za pravljenje kora, rezanaca i testa za hleb, kao i kolace. Otkrica nemackih biologa pokazala su da jela od heljde snižavaju visok krvni pritisak i to je jedan od najvecih kvaliteta i lekovitih dejstava. Cvet heljde je dobar kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Plod heljde je ukusan u svim kombinacijama. Mnogi lekari su dokazali da je heljda idealna namirnica za spremanje prirodno zdravih i dijetalnih jela. Od heljdine prekrupe može da se sprema zdrava i ukusna kaša, koja spada u vrhunske dijetetske proizvode. Preporucuje se u normalnoj ishrani dece i odraslih, a posebno kod osoba koje imaju velike intelektualne napore, jer jaca memoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovu hranom studenata. Kaša od heljde je takode lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i kod malokrvnosti, kao i osobama koje imaju slabe nerve. Sveži listovi heljde mogu da se stavljaju direktno na ranu ili posekotinu, jer imaju izraženo baktericidno dejstvo. Najfinije heljdino brašno, pomešano sa usitnjenim listom ove biljke, odlican je i ekološki bebi-puder, koji nežnu decju kožu štiti od infekcija. Cajevi za lecenje arterioskleroze Caj 1 Dve kašicice osušenog lista heljde preliti sa 2 dl prokljucale vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 15 minuta i procediti. Piti dve do tri šolje dnevno tokom cetiri do osam nedelja. Caj 2 Supenu kašiku neoljuštenog semena heljde sipati u 2 dl vode i ostaviti da se kuva 10 minuta, a potom procediti. Ovaj napitak treba piti mlak, po dve do tri šolje dnevno. Može da se zasladi heljdinim medom koji deluje umirujuce. Terapija traje tri ili cetiri nedelje.
U odnosu na žitarice heljda sadrži 50 % više B1 i B2 vitamina.
Heljda je najpoznatija po tome što sadrži vitamin P (iako još takav naziv nije službeno prihvaćen s obzirom da nije dokazano da su oni zaista neophodni za ljudsku ishranu i zdravlje) koji u sebi sadrži bioflafonoid rutin. Rutin je supstanca koja redukuje holesterol i jača krvne sudove čineći ih fleksibilnim i poboljšava cirkulaciju. Rutin, osim što poboljšava apsorpciju vitamina C, zajedno sa njime učestvuje u formiranju vezivnog tkiva. Rutin deluje zaštitno na vitamin C sprečavajući njegovu brzu oksidaciju i razaranje. Rutin u kombinaciji sa vitaminom C ima antibakterijsko i antialergijsko dejstvo.Flavonoid rutin štiti krvne sudove, a posebno jača otpornost kapilara, sprečava njihovu lomljivost, a time smanjuje rizik stvaranja edema i kapilarnog krvarenja. Heljda je odličan izvor rastvorljivih vlakana što pomaže smanjenju holesterola i rizika od raka debelog crijeva.
Odlična je hrana za djecu, a od njenih ljuspica prave se medicinski jastuci koji ublažavaju tegobe i garantuju čvrst san.
Čaj za smirenje
Heljda je idealna namirnica za spremanje prirodno zdravih i dijetalnih jela (hajdina kaša) kod poremećaja u probavnom traktu (želuca, crijeva),
– kod posljedica zračenja i hemoterapije (razne vrste karcinoma),
– kod pretjeranog umnog rada (jača memoriju i koncentraciju, kao hrana za studente),
– kod živčane rastrojenosti (depresivna i razdražujuća stanja),
– gojaznosti (dijeta),
– kod slabe krvne slike (slabokrvnost),
– dijabetesa (danas možemo reći da su žitarice kao heljda, proso, zob, ječam i riža, hrana koja djeluje na dijabetes, i preporučuju se dijabetičarima da svakodnevno unose cjelovite kuvane žitarice u organizam),
– kod posljedica zračenja i hemoterapije (razne vrste karcinoma),
– kod pretjeranog umnog rada (jača memoriju i koncentraciju, kao hrana za studente),
– kod živčane rastrojenosti (depresivna i razdražujuća stanja),
– gojaznosti (dijeta),
– kod slabe krvne slike (slabokrvnost),
– dijabetesa (danas možemo reći da su žitarice kao heljda, proso, zob, ječam i riža, hrana koja djeluje na dijabetes, i preporučuju se dijabetičarima da svakodnevno unose cjelovite kuvane žitarice u organizam),
Poznato je ljekovito djelovanje čaja od cvijeta heljde na disajnene organe i pluća (kašalj, sluz, katar), a mješavina lista i cvjetova heljde liječi arteriosklerozu krvnih sudova. U krajevima gdje se heljda najviše uzgaja pije se čaj od sjemena za smirenje i kod nesanice. Grubo brašno od heljde upotrebljavamo za pripremu raznih obloga u liječenju raznih kožnih nečistoća (lišajeva, ekcema, čireva), a u kozmetici za njegu lica i to za pripremu maski (piling).
Heljdino brašno, izuzetnih hranljivih vrijednosti, podjednako se preporučuje za oporavak posle teških terapija i operacija, zatim dijabetičarima jer smanjuje potrebu za insulinom, kao i zdravoj djeci, odraslima i sportistima radi lake svarljivosti, bogatog i ljekovitog sastava. Peciva od heljde su veoma hranjivi, zdravi, pa čak i ljekoviti proizvodi.
Heljda je bogata ugljenim hidratima i bjelančevinama, a uopšte ne sadrži gluten. Heljda sadrži u sebi svih osam amino-kisjelina neophodnih svakom organizmu, a koje on ne može da proizvede. Od minerala sadrži: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, magnezijum, natrijum i bakar. Heljda sadrži i proteine koji sprečavaju akumulaciju masti u organizmu. Bogata je i vitaminima B1 i B2 koji su neophodni za pravilan metabolizam ugljenih hidrata u organizmu. Ovo vitamini su fundamentalni za rad nervnih i kardiovaskularnih ćelija obezbeđujući im potrebnu energiju. Za djelovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum koga heljda već pojseduje.
Recepti
Debele palačinke od heljdinog brašna
Sastojci
- 1 ½ čaše buttermilka (može se zamijeniti mješavinom jogurta i mlijeka ili kiselim mlijekom)
- 3 jušne žlice rastopljenog maslaca
- 6 jušnih žlica heljdinog brašna
- 6 jušnih žlica bijelog brašna
- 1 čajna žlica šećera ili agava sirupa
- ½ čajne žlice sode bikarbone
- ½ čajne žlice praška za pecivo
- maslo/ulje za pečenje palačinaka
Priprema
U jednoj zdjeli promiješati suhe sastojke, a u drugoj – buttermilk i maslac. Spojite ih i dobro promiješajte. Ostavite da stoji 45 minuta (a najbolje je da odstoji preko noći).
Zagrijte tavu i dodajte jednu žlicu maslaca ili ulja. Kada se maslac otopi, sa žlicom stavite tijesto tako, da oblikujete palačinku dijametrom 8-10 cm. Pecite nekoliko minuta, dok ne dobije smeđu boju, zatim prevrnite i pecite na drugoj strani.
Palačinke prelite sa javorovim sirupom ili namažite pekmezom.
Tanke palačinke od heljdinog brašna bez glutena
Sastojci
- 100g heljdinog brašna
- 100g rižinog brašna
- 25 g šećera
- ½ čajne žlice sode bikarbone
- ½ čajne žlice soli
- 25 g maslaca
- 350 ml mlijeka ili vode
Priprema
U jednoj zdjeli promiješati suhe sastojke, a u drugoj – mlijeko i maslac. Spojite ih i dobro promiješajte. Ostavite da stoji 30 minuta. Ako je tijesto pregusto, dodajte još mlijeka (tijesto treba biti iste gustoće, kao i obično tijesto za palačinke).
Pecite kao i obične palačinke. Poslužite sa medom ili javorovim sirupom.
Pecite kao i obične palačinke. Poslužite sa medom ili javorovim sirupom.
U PEKARSKOJ INDUSTRIJI heljdino brašno se koristi u mješavini sa
pšeničnim brašnom (odnos 1 : 1) za proizvodnju hljeba, peciva, palačinki,
tjestenine kao i heljdinih pahuljica koje su veće hranljive vrednosti nego pahuljice
kukuruza, pšenice, ječma, zbog prisutnih proteina.
TJESTENINA OD HELJDINOG BRAŠNA :
„ 150 g. brašna od heljde, 100 g. pšeničnog brašna T-400, 2 jajeta, dvije
kašike vode i so.
„ Brašna se izmiješaju i prosiju. Jaja, voda i so, se malo promiješaju, postupno
im se dodaje brašno i umijesi prilično tvrdo tijesto. Tijesto se povalja u
brašno i stavi u plastičnu kesu da miruje 2 sata. Zatim se razvalja i izreže na
rezance koji se moraju još neko vrijeme sušiti.
„ Kuvaju se 10 minuta u slanoj vodi.
„ Odlično se slažu sa svim vrstama mesnih umaka a mogu se preliti puterom ili
kisjrelim mlijekom.
PITA OD HELJDE (RAZLIJEVAK, HELJDIJA...
Umutiti tijesto, nešto gušće nego za palačinke. U podmazan pleh ili tepsiju sipat
toliko tijesta da pokrije dno i zapeći u rerni nekoliko minuta. Onda izvaditi iz rerne,
premazati topljenim sirom ili kajmakom i razliti istu količinu tijesta preko, i ponovo
zapeći. Ovo ponavljati dok se ne potroši tijesto. Na kraju se prelije sa pavlakom i
zapeče još 10-15 minuta. Služi se toplo sa kisjelim mlijekom.
Pita može biti samo jednom razlivena uz naknadni preliv sa pavlakom.
Može se filovati i sjeckanim voćem: višnje, šljive, jabuke, kruške, jagode...
Inga kommentarer:
Skicka en kommentar